Denis Jurić
Kupiti igle i konce za krpanje
i sve čime se može otporiti tkanina.
Kupiti da nestane i kome drugom
do ruku ne dopadne.
Nek za ovo zna samo nekolicina.
I brzo se onda dati na poso.
Vrlo važan. Štoviše svet.
Vezivat ćemo ponovo crvene niti,
spajati tkaninu i dodat slojeva, neka bude pet.
Neka neuništiva bude, a ukrašena
i da blješti grimizna il boja crijepa.
Da dosta bude tek buljiti sliku –
i da ne dođe opet budala da ju cijepa.
Neka se svaki učen šivač stoga trudi
da zašijemo paravan koji štošta skriva;
i nek se klanjaju “nad svetinjama svetinji”
ne znajuć da to ljudska pohlepa
sveta ondje biva.