Denis Jurić
Svo je nebo ozvučeno,
školjka uha u koju se šapćemo.
A ti, dijete, ti si letač.
Ne šalju tebe avionom,
nego po tebi njega
da tišinu ošinu ko kaišem.
Jer ti nećeš čuti šta ti govorimo
jer bit ćeš brži od našeg preklinjanja.
U naše će ožbukane oči
padati zvučni zidovi.
Uz nas gori parafin.
Svjetlo je brže od svake primisli.
U Početnici zrakoplovstva
navodno ne piše,
koliko stane duša
u jedan stijenj.